Станоје Главаш, истакнути учесник Првог српског устанка, рођен је (по старом календару) 10. фебруара 1763. године у селу Глибовац код Смедеревске Паланке (село се у време његовог рођења звало Салевац).
Био је учесник знаменитог скупа који је одржан 15. фебруара 1804. године Марићевића јарузи у Орашцу када је донета одлука о подизању устанка и о избору Ђорђа Петровића за врховног вожда. Иако му је претходно било понуђено, Станоје Главаш одлучно је одбио понуду да он буде предводник устаника. Током читавог Првог српског устанка није желео да се прихвати положаја који би га довео у ситуацију надређеног. Као изузетан ратник учествовао је 1805. у опсади Карановца (данашњег Краљева), предводио је наредне године освајање Прокупља, учествовао је 1807. у биткама код Штубика и Малајнице (околина Неготина) и другим бојевима. Након слома Првог српског устанка, Станоје Главаш нашао се у малој групи устаничких првака који нису напустили територију Београдског пашалука. Непуне две године касније, 1815, по наређењу Сулејман-паше Скопљака убијен је Станоје Главаш.
Први хајдуци у чети Станоја Стаматовића Главаша били су: ДелиМарко из данашње глибовачке фамилије Ђурђевића, за кога је Станоје касније удао сестру Стану; Бига Пантелија, чији су потомци данашњи Живковићи који су Народном музеју у Београду поклонили Станојеву хајдучку софру на којој је било обележено место за сваког хајдука, а посебно за харамбашу и Пантелијин ханџар; Милија Стевановић, чији су данашњи потомци фамилије: Ђорђевића и Станојевића; затим хајдук Милета Николић, познат као Милета Н. из Глибовца; Матеја Стевановић, чији су потомци данашњи Миливојевићи; извесни Станиша, предак Димитријевића, Миловановића, Лазаревића и Стевановића. Поред свих поменутих ту су и Никола Токла, од ондашње фамилије Козлића, иначе брат Дели Марков; Арса Глишић, кога су звали „Бува“, јер је стално поскакивао у ходу, потом Ива Чоле, од данашњих Радовановића, Реља Дабић од данашњих Степановића, брат његове девојке Милеве.
Уз Глибовчане код Главаша су хајдуковали и Карађорђе Петровић(с којим је био побратим, а по неким изворима вожд му је био стари сват или чак кум на свадби), Хајдук Вељко, Вуле Коларац, Милосав Лаповац, Милован из Велике Плане, Кара Стева из Великог Лаола, Јанићије и Милован Ђурић, Црногорци Вук и Радак и други.
Иако хајдук и хајдучки харамбаша Станоје Стаматовић је био частан и узоран домаћин. Иначе, по изггледу је био средњег раста, кошчат, широких плећа и груди. Имао је црну косу и црне, густе, добро неговане бркове, бело и дугуљасто лице. Говорио је крупним гласом, био је јако грлат и са израженом јабучицом. Мало се зна да је Главаш био врстан певач, а још врснији гуслар. Од гусала се није одвајао ни у време борби у устанку. Увек су му биле при руци и очас би запевао песму јуначку или народну.