Историјат школе

Наша прича

Глибовац је насеље које се налази на 5 км од Смедеревске Паланке, на прузи Београд – Ниш, у пределу типичном за овај крај Шумадије. Постоји прича о постанку имена места. Наиме, Хасан – паша је кренуо из Паланке за Селевац, и пошто се заглибио у блато, вративши се натраг љут, наредио да се село зове Глибовац. Прво помињање Глибовца датира из 1784. год.

Најпознатија личност Глибовца јесте Станоје Главаш, Карађођев побратим, хајдучки харамбаша и један од највиђенијих војвода и јунака у Првом Српском устанку. Главашево хајдуковање које је започело петнаестак година пре устанка, забележили су многи његови  савременици: Сима Милутиновић – Сарајлија, Вук Караџић и други. Био је веома строг харамбаша. Нападао је из заседе и са лозинком ,,С нама је бог" . Хајдуци и касније и устаници су знали и често говорили: "Тамо где је Станоје Главаш, тамо је и победа".

Потомци су му се одужили тиме што су основну школу назвали његовим именом, а у дворишту подигли споменик.

Основна школа у Глибовцу је први пут отворена 1891. г. у преправљеној старој сеоској судници. Њено тадашње име јесте Глибовачка школа. Школа је имала 48 ученика.

По извештају тадашњег школског управитеља[1] сазнајемо да су сви грађани били јако предузимљиви за подизање  нове школске зграде, јер је стара била потуно неупотребљива. Школска зграда је направљена 1911. г. по плану и новцем од продате сеоске шуме и задужењем општине код окружног одбора у Смедереву. Школска зграда је имала 4 учионице, канцеларију и ходник. Станова за ђаке није било, као ни трпезарије. Постојала су два учитељска стана, од којих је један био неупотребљив. Школа је уд цркве удаљена 40 м. Тадашњи управитељ је посебно био задовољан положајем школе, а незадовољан слабом материјалном ситуацијом школе. Наиме и Глибовачка школа је, као и остале школе у Србији у то време, била у тешкој ситуацији. У школи је постојало само 20 клупа, један сто и столица. Новаца није било ни за основне потребе, а уџбенике и потребан материјал су набављали родитељи.

Број ученика Глибовачке основне школе се стално повећавао. Тако,  подаци из 1929. године говоре да је укупан број ученика био 157 и то 78 дечака и 79 девојчица:
у I разред уписано је   укупно 74 ученика, и то 36 дечака и 38 девојчица;
у II разред 45 ученика- 17 дечака и 28 девојчица;
у III разред  23 ученика- 15 дечака и 8 девојчица;
у IV разред 15 ученика-10 дечака и 5 девојчица.

Школске 1939/40. проширена је школске зграда и дозидана још једна учионица. Тада је отворено и пето одељење и школа је имала укупно 250 ученика.За време рата школска зграда је била немачка касарна и због тога се настава одржавала по приватним зградама (кафана и сеоске куће).

Школске 1996/97. започело је проширивање постојеће школске зграде сазидавањем темеља и постављањем прве плоче. Градња је текла постепено, да би  захваљујући организацији USAID Voka сви грађевински радови били приведени крају и школска 2004/05. започела је и  у потпуно новом делу школе.

Од школске 2013/14. године настава у школи се одвија у једној смени. Просторија у помоћној згради у дворишту школе поред ђачке кухиње адаптирана је у учионицу првог разреда, а  у кабинету за информатику унета је табла тако да се и тамо одвија настава.

Од 2021/2022.године користимо једну учионицу у поткровљу, а простор поред те учионице за часове физичког васпитања, приредбе, родитељске састанке... У помоћној згради се користи кухиња, а библиотека и једна учионица биће адаптирани у библиотеку са читаоницом.

Ранији називи школе